Nemoguce je proceniti koliko musica je do danas izmisljeno, ali najveci broj ima relativno kratak vek. Neke traju jedan dan, druge par nedelja ili jednu sezonu. Najmanje je onih koje traju decenijama, a medu njima istaknuto mesto zauzima musica koja se zove Invikta (Invicta). Inviktu je izmislio poznati engleski vezac musica James Ogden iz mesta Cheltenham. Ogdena se danas secamo samo po ovoj musici, ali je on bio jedan od najpoznatijih musicara svog vremena, koji je 1879. objavio knjigu “Ogden on Fly Tying”. Smatra se da je izmislio Inviktu par decenija pre nego sto je knjiga objavljena. Ako se neka musica toliko dugo uspesno koristi, ona mora da bude jako dobra. Originalne komponente Invikte (u stara vremena poznate i pod imenom Viktor) su sledece:

Udica: za vlazne musice, broj 10-14

Invicta

Rep: pero iz kreste zlatnog fazana

Telo: dabing od dlake foke bojene zuto

Nozice: svetlo crveno pero petla namotano preko celog tela (palmer)

Rebra: zlatna zica preko pera petla

Druge nozice: u vidu “brade” nekoliko isperaka iz plavog pera kreje

Krila: isperci iz repnog pera fazanke.

Mozda su u Ogdenovo vreme ovakve musice bile uobicajena pojava, ali danas ne postoji nista slicno Invikti. Ona je prezivela mnoge “revolucije” u musicarenju i do danas se zadrzala u katalozima svih vecih kuca koje prodaju musice. To se ne bi desilo da se ona nije dokazala tamo gde treba, na vodi. Kada je Invikta u pitanju, svi su slozni u jednom: da je jedna od najpouzdanijih musica za lov pastrmke u vreme rojenja tularasa, na jezerima i na rekama. Smatra se da je Ogden Inviktom imitirao nekog tularasa, ali je nejasno zasto ta musica ima rep i cudni plavi dodatak ispod krila? Ribolovci nikad nisu postavljali pitanja kada se radi o stvarima koje uspesno love, tako da se do danas Invikta najcesce vezuje bas kako ju je opisao njen autor. To ne znaci da za vise od 100 godina nisu nastale mnoge njene varijante. Svaka musica koja postoji tako dugo stvorila je vremenom citavu porodicu i Invikta nije izuzetak. Silver Invicta Vrlo brzo posto se Invikta ucvrstila na poziciji veoma pouzdane musice pojavila se verzija sa telom od srebrne lamete

Silver Invicta

koja je sluzila bolje od originala pri lovu u sumrak. John Eastwood je otisao nesto dalje i vezao je srebrnu Inviktu bez crvenog pera palmerski vezanog preko tela, kao odlicnu musicu za lov morske pastrmke. Toj verziji on je dao drugo ime - Silver Knicker, ali su je i dalje svi smatrali verzijom Invikte, pa je tako opisana i u standardnom “Recniku vestackih musica” koji je 1949. objavio Courtney Williams. Uz srebrnu nastaje i zlatna verzija Invikte (Gold Invicta), a obe se smatraju za odlicne musice ne samo u vreme rojenja tularasa vec i kada pastrmke love male ribice. Neko vreme ribari su bili zadovoljni sa ovih par verzija, ali se sredinom 20. veka u Velikoj Britaniji desio veliki bum u lovu pastrmki na jezerima, kako prirodnim tako i vestackim (rezervoari pijace vode). Invikta, kao odlicna jezerska musica, odmah je dobila veci broj postovalaca, a uz to i nove verzije. Najpoznatiji ribolovac iz generacije koja je prva krenula da popularise lov na engleskim rezervoarima bio je Richard Walker, od koga su nam ostale mnoge odlicne musice, a medu njima i Invikta sa crvenim repom (Red Tailed Invicta). Tako vezana, ona je dobila primenu i u vreme kada se na vodi javljaju dvokrilci iz familije Chironomidae, koji su, verovatno, najvaznija hrana pastrmki u rezervoarima. Na tim vodama nastale su i neke druge verzije ove musice, o cemu svedoci Taff Price u knjizi "The Angler’s Sedge" iz 1989.

Maslinasta Invikta (Olive Invicta), pa i zelena (Green Invicta) mogu se smatrati za verzije koja samo malo odudaraju od originala. Nasuprot tome, crna Invikta (Black Invicta) se, svojim tamnim profilom, drasticno razlikuje od njega. Valja reci da su sve one, kao pouzdane i lovne musice, krenule stazom koju je utabao original. Bilo bi nepravedno u prici o Invikti ne pomenuti i Stana Hedleya, ribolovca sa Orkney ostrva na severu Škotske. Taj, u svojoj zemlji vrlo poznati musicar, zamislio je nekoliko veoma mastovitih verzija Invikte, koja je uvek bila jedna od njegovih najdrazih musica. Kao prva u nizu pojavila se narandzasta Invikta (Orange Invicta) koja je dobila i posebno ime - Orangeman. Za njom je usledila jos neobicnija verzija nazvana bela Invikta (White Invicta), kod koje je plavo pero kreje zamenjeno belim perom kokoske. Obe vezije namenjene su lovu ispod same povrsine na vetrovitim jezerima severa Škotske.

Datum kreiranja : 28/01/2006 @ 20:02
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:05
Sekcija : Mušičarenje
Strana učitana 2159 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju