Jedna od najpouzdanijih musica za lov pastrmke na svakoj reci je Zecje uvo (Hare’s Ear). Postoji mnogo verzija ove musice, kojima je zajednicko da im je materijal za telo dabing sa zecjeg uva. Istina, pod „uvom" se obicno podrazumeva malo siri pojas na glavi, odnosno licu, evropskog zeca. Taj materijal, kome mnogi pripisuju magicna svojstva, vrlo je dostupan. Nema prodavnice vestackih musica u svetu koja ne nudi bar nekoliko modela Zecjeg uva.

Najstariji zabelezen oblik Zecjeg uva sa krilima vlazne musice, bez rebara

Za razliku od drugih musica, o kojima smo pisali u ovoj seriji, vrlo je tesko pisati o njenoj istoriji. Iako se radi o staroj musici, najverovatnije engleskog porekla, o njoj je zapisano vrlo malo. Cinjenica je da se, kao izuzetno lovna, pominje od glavnih aktera „musicarske revolucije" sa kraja 19. veka: F.M. Halford-a (oca suve musice) i G.E.M. Skues-a (oca nimfe). Ali, oni nisu izmislili ni suvu ni vlaznu verziju Zecjeg uva, vec su je „nasledili" od starijih autora kao sto su M. Theakston i F. Francis, koji su knjige objavljivaili sredinom 19. veka. Oni su je, verovatno, preuzeli od ranijih ribara koji su, cini se, vise voleli da pecaju nego da pisu knjige. Tako je prica o nastanku ove dragocene musice ostala nezabelezena. Medutim, nema autora koji je pisao o musicama iz familije Zecjeg uva da se nije izrazavao pohvalno o njima. Tesko da postoji autor u poslednjih 150 godina koji ih nije pomenuo. Treba reci da su one sasvim zasluzeno dosle do te pozicije.Najstarija verzija Zecjeg uva je bila krilata vlazna musica, vezana na udicama od 16 do 12, sa repom od par duzih dlacica sa maske zeca. Telo musice, po kome je i dobila ime, je od dabinga sa maske zeca (iz sire oblasti oko usiju), a krila od isecaka sa pera cvorka ili divlje patke. Karakteristicno je da se na toj musici ne vezuju nozice od vratnog pera kokoske ili petla, vec bi se umesto toga iglom oslobodilo nekoliko dlacica iz dabinga. Vrlo brzo ova verzija je dobila svoju najpoznatiju varijantu.

Primeceno je da, kada se na opisanoj musici vezu jos i rebra od zlatne lamete, postaje jos lovnija. Tako je rodeno Zlatom porebrano zecje uvo (Gold Ribbed Hare’s Ear). Ono se do danas smatra jednom od najboljih musica opste namene, ali i imitacijom vise vrsta manjih jednodnevki, koje su znacajna hrana pastrmke tokom veceg dela sezone. Istina, danas je ova verzija manje popularna, jer se pojavilo puno i „modernijih" musica, medutim oni koji je koriste znaju da se njena lovnost nije smanjila.

Plivajuce Zecje uvo sa nogama od pera braon petla

Sledeca verzija je bila plivajuca verzija koju je veliki Halford stavio na listu najboljih musica u knjizi Dry Fly Man’s Hadbook (1913). U kasnijim knjigama ju je skinuo sa spiska, ne zato sto je bila losa, vec se nije sasvim uklapala u njegove teorije o suvoj musici. Interesantno je napomenuti da je ta plivajuca verzija takode bila vezana bez namotaja petlovog pera koji su (do danas) u to vreme iskljucivo, a kod dobrog dela i danas, ostali obavezan deo svake musice koja treba da se zadrzi na povrsini. Sam Halford je pisao da se tom musicom najbolje lovi ako lezi nisko na vodi. To bi bila prva pojava musica koje imitiraju preobrazaj insekata, kakve se danas nazivaju emerdzeri. Smatra se, takode, da je ta musica bila inspiracija za, danas opste prihvacene ali svojevremeno revolucionarne - No-hackle flies (plivajuce musice bez petlovog pera) autora D. Swisher-a i C. Richards-a (Selective trout, 1971). Ocigledno, Zecje uvo nije samo dobro sluzilo da mnogim generacijama musicara napuni ribarske korpice, nego je i pomoglo da nastanu mnoge nove lovne musice. Svakako, kasnije su se javile i verzije Uva kod kojih je korisceno petlovo pero, kako krilate verzije tako i beskrilne. Obicno je korisceno pero plavo sive boje (blue dun), ali je bilo i drugih varijanti. Ne treba posebno napominjati da su sve bile vrlo lovne...

Datum kreiranja : 28/01/2006 @ 20:27
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:09
Sekcija : Mušičarenje
Strana učitana 2836 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju