Patuljasti som, americko patuljasto somce, americki somic, , somic, cverglan, abisi-nac, terpes, manjov, zuca, regan (rogan), glavas - sve su to sinonimi za ovog uljeza koji je uvezen u Evropu 1871. godine, prvo u Francusku. Kod nas se odomacio jos jedan, potpuno, pogresan naziv za ovu vrstu ribe, a to je "manic", koji se odnosi na sasvim drugu domacu, autohtonu vrstu iz porodice bakalara (Gadidae). Gajenje somica u saranskim ribnjacima pocelo je u Nemackoj, odakle se rasirilo posredstvom coveka ili vodenim tokovima gotovo po celom nasem kontinentu. Porodica Ictaluride u svom originalnom arealu (istocna polovina SAD) obuhvata 25 vrsta, od kojih su u Evropu, dospele tri, Pored I. nebulosus, tu su jos kanalski som (I. punctatus, najvaznija vrsta u toplovodnim ribnjacima SAD) i zuti som (I. melas).
Telo je, kao i kod soma, veoma ljigavo i nije pokriveno krljustima, a na sirokoj i velikoj glavi se nalazi cetiri para brkova, po dva na svakoj vilici. Gornji deo tela je tamnomaslinaste do ruzicasto smede boje, a trbuh je sivkastobeo. Usta su ispunjena sitnim zubima. Ledjno i grudna peraja imaju po jednu izuzetno cvrstu zbicu, zbog kojih ga grabljivica izbegavaju, a ribolovcima predstavlja smetnju prilikom skidanja s udice ili ciscenja. Pored ovih najznacajnijih obelezja, karakterise ga i masno peraje smesteno iza lednog.
Prozdrljiva napast
U Evropi nastanjuje sporotekuce i stajace vode s muljevitim dnom, posebno bare, plavnu zonu, mrtvaje, rukavce i kanale, krecuci se u najnizim slojevima vodenog stuba. Otporan je na smanjenje kolicine kiseonika i na pogorsanje opsteg kvaliteta vpde, a na suvom moze da osta-ne dugo u zivotu. Spada u svastojede ribe. Veoma je prozdrijiv i hrani se pre svega organizmima koji naseljavaju dno (gliste, insekti i njihove larve, mekusci), ali i ikrom, larvama i mladuncima drugih riba. Zbog toga predstavlja znacajnu stetocinu i nepozeljnog gosta u nasoj domacoj ihtiofauni u otvorenim vodama, a narocito u saranskim ribnjacima.
Polna zrelost nastupa vec u drugoj godini zivota. Mresti se u parovima (kao i som), u plitkoj vodi, tokom maja i juna, kada dostigne 10-12 cm, pri temperaturi 18-20°C. Zenka odlaze u primitivno gnezdo, oblozeno raznim biljnim materijalom (izgradila ga je s muzjakom u udubljenju na pescanom dnu), 3.000-4.000 krupnih jaja. Ikra je grupisana u gomilice i podseca na jaja zaba. Muzjak cuva jaja, a kasnije i larve i mladunce do odredenog uzrasta. U vreme inkubacije intenzivno mase perajima, obezbedujuci svezu vodu i dotok kiseonika. Posle toga vodi brigu o tek izleglim larvama, koje su sa velikom zumancanom kesom i gotovo nepokretne, a takode ih prati kada pocnu da plivaju u manjim jatima. Nakon prelaska na samostalnu ishranu. mladunci se razilaze
Ne voli zimu
Za razliku od nativnog areala, gde dostize velicinu do 40 cm i 2 kg, u nasim vodama su primerci teski 500 grama pravi kapitalci, dok uobicajeni teze 150-200 grama. U vodama s uvecanom gustinom populacije dolazi do znatnog zaostajanja duzinskog i masenog rasta.
Aktivan je od proleca (cim otopli) do kasne jeseni, a lovi se najcesce na glistu ili parce (rep kedera). Moze biti veoma interesantan za sportski ribolov, posto je veoma prozdrljiv i duboko proguta mamac. Tipicna je riba dna koja nocu trazi hranu, ali je, takode, veoma aktivan u sumrak i praskozorje. Medjutim, u vodama gde je prenamnozen "radi" tokom veceg dela dana. Najcesce se lovi na dubinku, ali moze i na plovak. Neposredno pred naglu promenu atmosferskog pritiska (u vreme letnjih oluja), uznemireno pliva i tada dolazi i do gornjih slojeva vode. Zimi se ukopava duboko u mulj i samo povremeno izlazi trazeci hranu.
Meso mu je veoma ukusno, bez sitnih kostiju. I pored toga sto veoma sporo raste, trzisnu vrednost dostize vec sa 10-15 cm duzine.

Datum kreiranja : 05/01/2007 @ 22:46
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:20
Sekcija : Vrste riba
Strana učitana 3881 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju