Adams je jedna od najpopularnijih suvih musica. Uziva veliko poverenje miliona musicara sirom sveta jer predstavlja imitaciju ogromnog broja insekata i zato se moze koristiti u mnogim prilikama. Autor ove musice je Leonard Halladey iz Mayfield-a u drzavi Michigan, a ime je dobila po advokatu iz Ohaja koji se zvao Charles F. Adams. Gospodin Adams je bio prvi koji je lovio ovom musicom, i to vrlo uspesno, pa je zato Halladey odlucio da ona dobije ime po njemu. Sve se to desilo 1922. godine i od tada je tesko naci ribolovca koji njom nije bio zadovoljan. Originalno Halladey je vezao Adams kao imitaciju tularasa u letu, sto se na prvi pogled ne bi reklo po uspravno postavljenim krilima i bogato vezanom repu. Pastrmkama to, ocigledno, nije smetalo.

Originalne komponente za vezivanje Adamsa su sledece:

rep: mesavina grizli i crvenih isperaka iz petlovih pera,

telo: sivi dabing od bizamskog pacova,

krila: vrhovi dva grizli pera postavljeni uspravno,

noge: dva pera, jedno grizli (rase plimut rok) i drugo crveno-braon (rase rod ajlend) petlovo pero, bogatije namotano i dobro pomesano.

Velicina udice na kojoj se Adams vezuje obicno je od 8 do 18, mada u specijalnim okolnostima moze biti i izvan ovog raspona.

To je jedna od retkih musica koja se uvek veze kao plivajuca.Zahvaljujuci odlicnoj kombinaciji boja i materijala, Adams je u razlicitim velicinama sluzio kao imitacija jednodnevki, tularasa,

Adams Deer Hair Sedge

kamenjarki, pa i nekih kopnenih insekata. Vincent Marinaro, covek koji je prvi poceo sa koriscenjem mikro-musica kao imitacija malih dvokrilaca (midges) napisao je u knjizi „In the ring of the rise" da mu je Adams omiljena musica na udicama velicine od 20 do 24. Prakticno, u svakoj situaciji, kada ribe nisu posebno selektivne, ova musica se moze uspesno koristiti. Zbog toga nije mali broj musicara kojima je to musica kojom zapocinju ribolov, a mnogo je takvih koji drugu musicu i ne koriste. Prva varijacija ove musice je bio Adams sa polozenim krilima (spent wing), koju je popularisao nekada cuveni musicar Ray Bergman u knjizi „Trout" (1938). Nesto kasnije, u knjizi „With fly, plug and bait" (1947), Bergman pominje i „zensku" verziju Adamsa (naravno, rec je o sali) pod imenom Lady Adams, koja je u svemu ista sa „muskom", uz to da je telo od zutog dabinga. Ova musica takode ima veliki broj pristalica, mada se danas obicno naziva Yellow Adams. Zavitlavanje sa Adamsovom „zenkom" se nastavilo, tako da se srece i verzija zvana Female Adams, koja je u svemu ista kao „muzjak", ali ima malu lopticu zutog dabinga sasvim na kraju tela. Ta loptica navodno imitira jajasca (egg sac) koje zenka dolazi da polozi na vodenu povrsinu.

Treba reci da musicari obicno nisu bas jako ozbiljni ljudi i da su mnoga imena musica, kao i mnoge uspesne kreacije, nastali u sali. Sala, medutim, prestaje kada pastrmka pocne da se izbacuje na povrsini. Tada zapocinje ozbiljan lov, a Adams i njegove brojne varijante bas u takvim trenucima umeju da se odlicno pokazu. Vec 1957. Jim Quick, u knjizi „Trout fishing and trout flies", navodi citav niz varijanti, medu kojima su, pored pomenutih, i sledece: 1. sa telom od isperaka krilnog pera kondora ili plavo-zutog repnog pera papagaja ara, 2. sa telom koje je porebrano tankim crvenim ili oranz koncem, 3. bez krila, 4. sa krilima od vrhova plavo sivih (blue dun) petlovih pera, 5. sa repom od isperaka vratnog pera zlatnog fazana. Sa Adamsom se dosta eksperimentisalo, ali ono sto niko nije zeleo da promeni je dobitna kombinacija nogu od crvenog i grizli pera, koja je bila i ostala svojevrsni „zastitni znak" ove musice.

Datum kreiranja : 14/01/2006 @ 23:31
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:01
Sekcija : Mušičarenje
Strana učitana 2940 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju