SREBRNI KARAS - MELEZ Babuska je sve cesca na nasim ribolovnim vodama. Prvi put se u nas pojavila pocetkom osamdesetih i njena populacija raste, obicno na stetu karasa sa kojim se moze ukrstati. Pari se zajedno sa karasem u maju i junu. Prosecna lovna tezina babuske krece se oko 500 grama, ali je moguce naici i na babusku tešku preko 2 kilograma. Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i zivotinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brzi, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da prezivi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuci koznoj izlucevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaz, u toku susnih meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana prezivi potpuno isusivanje bare ili jezera.

Babuske se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuski po mehuricima koji se pojavljuju na povrsini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predvece babuske prilaze bliže obali i hrane se medju priobalnim biljem. Tada se podizu i na 70-80 cm od dna. U zavisnosti od kolicine vegetacije u vodi babuska se lovi na sledece nacine:

• Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuske se krecu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To cine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postizu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama - cistim delovima vodene povrsine okruzene njime.

• Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babusku treba traziti sto dalje od obale, sto je najcesce slucaj na vecim jezerima.
Lov babuske :

Za lov babuske treba koristiti fin i lak pribor. Babuska je oprezna riba i cesto ce vas iznenaditi krupan primerak koji je dosao na samo jednog mesnog crvica ili zrno zita. Najcesci metod pecanja je plovkom. Stap treba da bude sto duzi (6 - 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu duzinu najlona da mamac stigne do dna. Nije losa ideja ni postavljanje male masinice na teleskopski stap nesto manje duzine, kojim onda mozemo lagano voditi ribu do obale. Stap treba da bude sto laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno drzimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri koriscenju masinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omogucava i daleka zabacivanja i dovoljnu jacinu da se izbori sa najvecim babuskama. Pri izboru udice uvek imajte na umu vec receno, velika babuska hoce da dodje na zrno psenice ili jednog mesnog crvica. Dakle velicinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utice mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - slican pipkanju. Ako se lovi na vecoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.

Ukoliko babusku pecate na vecim daljinama mozete se odluciti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizecim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabacaja je od esencijalne vaznosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na cija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to sto blize udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okacena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuska nece moci da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa cete lakse kontrirati.

Od primame i tacnog zabacaja ceo lov ce i zavisiti. Ako je voda topla i stajaca treba koristiti brasnaste hrane i zitarice u odnosu 2:1. Kod cistog dna primama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom sto rastresitija, kako bi se raspala jos dok pada i posula sto veci areal. Kupovne proverene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mesaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolicina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuske prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par saka kuvanog zita, ukoliko planirate i sutra da dodjete na isto mesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brasnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i suncice u hranu valja dodati malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuske, a mamac je naravno glista ili parce gliste.

Kao mamac koristi se: kuvana psenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruza, gliste i mesni crvici. Sa proleca i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvici, dok su u letnjem periodu uspesniji hleb i kuvana psenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babusku treba cekati na udicu namamcenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana psenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili psenicu kuvati sa karanfilicem kako bi se aromatizovala. Na kilogram psenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na psenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosecna velicina babuski. Pri mamcenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obicno probada bocno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savrseno odgovara za jedno zrno psenice, 14-tica i 12-tica se uspesno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna psenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babusku, obavezno ponesite vise raznovrsnih mamaca. Cesta je pojava da babuska u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Trazite onaj koji im najvise odgovara.

Babuska je dobar borac i treba je polako privlaciti obali, pazeci da ne udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona će sama izaci iz bilja. Budite maksimalno pazljivi, jedna otkacena babuska, cesto ce rasterati celo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude. Sto laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno drzimo u ruci.
Krajem aprila i pocetkom maja babuska se u vecini nasih voda mresti. Tad se sva nalazi i trsci i mnogo je manje zainteresovana za hranu nego inace, ali ju je ipak moguce uloviti ,samo uz nesto drugaciji pristup nego sto je uobicajeno. Prisustvo babusku u odredjenoj zoni u ovom periodu lako cemoo uociti po ucesatalom drmanju trske. Ovde primama nije potrebna jer je riba tu gde jeste i nije joj tesko prici duz obale ili camcem. Neophodno je samo jedno, da pridjemo mi njoj tj. da plasiramo mamac dovoljno blizu. Potrebno je, dakle da nasa ponuda padne do same trske, najcesce maksimalno 10 cm od nje ( a sto manje to bolje ).

Datum kreiranja : 17/01/2006 @ 21:33
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:18
Sekcija : Vrste riba
Strana učitana 8307 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju