Jaz naseljava sve evropske vode sem voda Britanije, Francuske, Svajcarske, Norveske i regiona juzno od Alpa i Dunava. Kod nas ga ima duz celog toka Dunava i Save, a vrlo je brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takode ima, ali samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje recne tokove, mrtvaje i bare. Vise voli dublju vodu sporijeg toka u kojima zivi u velikim jatima hraneci se pri dnu. Jaz je jatna riba. Jata cine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u parovima ili pojedinacno. Na istom mestu se retko moze uloviti vise takvih komada. Sa proleca, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 80°C, parovi polno zrelih jedinki se izdvajaju i polazu ikru. Parenje traje oko tri dana. Ženka polozi do 114.000 jajasaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, sto je i karakteristika svih saranskih riba, poprima svecano, zlatno ruho. Po izvaljivanju mlad, 20-ak dana po polaganju ikre, zivi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazrevaju izmedu 3 i 5 godina, dok im prosecan zivotni vek traje 15 godina. Maksimalna duzina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod vecine saranskih riba. Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, sto znaci da je zimi gotovo potpuno neaktivan i da cete ga uloviti samo kada su dani izuzetno suncani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte u vidu da je jaz, iako leti riba plicaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu reke. Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz priblizava obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dublja od 3 metra. Na povrsinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano ujutro i uvece. Ponekad, kada je vreme oblacno ili maglovito, moze se desiti da jaz produzi svoj boravak na povrsini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate gde mu je prirodna hrana. Kada po povrsini vode nema gusenica i sitnih insekata, ni jaz nema razlog da bude tu, vec se radije povlaci u dubinu.Jaz ima izuzetno razvijeno culo vida i vrlo dobro oseca vibracije koje se prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plasljiva i oprezna riba i svako bahato ponasanje na obali sigurno ce ga uplasiti i oterati.Od svih mesta u reci ova riba ce najcesce izabrati mesta gde se male vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog mesanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba tezi da u njoj sto suze ostane. Takode, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima hranio. Obratite paznju na to da jaz voli da se zadrzava na mestima gde se kanalizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obilja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa cak i bakterioloski neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrstanjem klena i bodorke. Njegova zaobljena leda su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klenovih konkavna (udubljena). Najsigurniji nacin za identifikaciju jaza je broj krljusti na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.




Lov jaza :


Da bi jaza uspesno lovili, pogledajmo prvo sta je njegova prirodna hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su odlicni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crvici i kasteri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao alternativa ovoj ribi se moze ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znacaja. Medutim, obratite paznju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba traziti i primamljivati. Takode voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inace tu jaz vrlo retko, sem zimi, dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje, pada na dno i po mogucnosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio gomilu sitne beovice, koja ce nam samo otezati ribolov. Takvu primamu mozemo i kupiti kao gotovu, ali mozemo i napraviti po sledecem receptu: u 1 kg izmrv-ljenog hleba bez korice dodati 2 sake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza, a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak ce primamu otezati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguce vrsiti klikerima same osnovne primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadica kulje.Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdeni kamenom, mesta gde su potopljeni brodovi ili slepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi, mesta sa potopljenim oborenim drvecem i ulivi malih tokova i izvora u vece vode.Jaz se lovi na sva tri osnovna nacina: najcesce plovkom, rede varalicom, a dubinkom uglavnom slucajno. Jaz se najlakse i najcesce lovi na plovak i to obicno stapom duzine preko 4 m sa ili bez masinice. Ovakav stap u vecini slucajeva pokriva potpuni areal kretanja jaza u vodi, a ribolovcu pruza mogucnost da precizno zabaci na hranjeno mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se moze koristiti i klizeci i fiksni, ali treba paziti da se mamac nade na dnu. Jos je bolje da je mamac samo malo odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olaksavanje mamaca se sastoji u tome, da se uz mamac na udicu okaci i kuglica stiropora ili komadic hrane za pse. Klizeci vagler plovak se moze i mora koristiti samo na onim vodama gde je plicak predugacak, recimo sest-sedam metara, kao sto je to slucaj na vecim jezerima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg, bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6.

Tehnika ribolova plovkom moze biti i pretrazivanje dna. Zabacite uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac ce na taj nacin ici neposredno iznad dna dodirivajuci ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima. Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da je udica zakacila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba uciniti laksu kontru. Jaca nije preporucljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti prosecena udicom.Tehnika varalicarenja je nesto drukcija nego kod recimo bandara. Vodenje treba da je brzo, pa cak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da pomisli da je nasa varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom. Ovakva manifestacija ce zainteresovati jaza, koji ce po pravilu pojuriti za hranom. Ono sto je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snazno. Cesto uz jak cimaj. Medutim, cim oseti otpor ispusta mamac. Ovo vazi za sve metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znacaja. Dakle vasa kontra mora biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, zuti meps broj.2, Zoranovi vobleri velicine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge slicne varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nesto jaci 0,30 do 0,35 mm.Lov dubinskom metodom je realno moguc, ali je pravo pitanje zbog cega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate neprestano paziti na vrh stapa, jer jaz cesto udara samo jedanput. Jedini razlog moze biti prebrza recna struja, koja bi plovak nosila bez kontrole. Kod nas pored jaza zivi i manji zlatni jaz, nasa najlepsa riba i velika retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi srecu onom koji je ulovi.

Datum kreiranja : 18/01/2006 @ 00:46
Poslednja izmena : 18/01/2006 @ 00:46
Sekcija : Vrste riba
Strana učitana 3727 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju