|
Dunav kod Petrovaradina i Sremskih Karlovaca – je vrlo zanimljiva lokacija, na kojoj se love šaran, smuđ, som, štuka i bela riba. Taj deo vodotoka Dunava povezan je sa Petrovaradinskim i Koviljskim ritom, što doprinosi da njegova poribljenost bude dobra, uprkos prevelikom izlovljavanju. Lokacija na desnoj obali proteže se od 1.250. do 1.244. kilometra. Obala je od gline i peska, a mestimično i ojačana kamenom. Obrasla je šumom vrbe i topole, manje jasenom. Predeo je specifičan i po tome što su ritski predeli pod posebnim režimom zaštite. Obala na sremskoj strani rečnog korita je većim delom niska, a mestimično strma i odsečena.
Duž lokacije matica je od obale udaljena 20 do 150 metara. Tuda ide i plovni put. Dubina vode uz obalu kreće se od 7 do 13 metara. Kod ulaza u tzv. Šinter-haglu strana korita je blaga, a voda u širem pojasu duboka od četiri do pet metara.
Na odstojanje od 100 metara od obale može se prići kolima. Sve zavisi od vodostaja i režima kretanja kroz rit. Pošto se uz obalu u vodi nalazi dosta panjeva, porušenih stabala i granja, ribolov iz čamca daje šire mogućnosti od ribolova sa obale. Inače, ribolov sa obale posebno je težak za ribolovca koji nije navikao na takvu ribolovnu vodu. Najizglednija mesta su uzvodno od ulaza u Karlovački rukavac, u predelu zvanom Kalište (1.247. km), potom u predelu Torine (duboka voda od 1.250. - 1.249. kilometra), te prema reni-bunarima na odseku gde je obala nasuta kamenom (1.251. km).
Leva obala, prema onome što su u proteklim godinama pokazali novosadski ribolovci (prvenstveno majstori za smuđa i soma i poneki šarandžija), nudi veće izglede. Ulovi smuđa i soma registrovani su, na različitim vodostajima – na potezu od mesta ulivanja kanala Novi Sad – Savino Selo (km 1.254. - 1.251, i to: kod Šangajskog kamena, Crvene kuće, Toplane), a šarana kod vikend-naselja ‘’Subić’’, 1.249. kilometar. Pažnju zaslužuju i lokacije kod 1.246. km (Karlovačka hagla), te potez od 1.243. km + 400 m do 1.242. kilometra.
Mestima u gornjem delu lokacije može se prići od naselja Šangaj i vikend-naselja Šubić–Dunavac, dok za ribolov na delu lokacije preko puta Sremskih Karlovaca treba koristiti čamac. Drugačije je gotovo nemoguće doći do leve obale, a ako bi se u tome i uspelo, ribolov sa obale, zbog mnogo panjeva i granja u vodi, bio bi naporan i nedovoljno uspešan.
I na ovoj, kao i na ostalim lokacijama, priprema mesta se podrazumeva. Najmanje što ona obuhvata jeste da se dva - tri dana pre početka ribolova na mesto pecanja svakodnevno baca po nekoliko ’bombi’ (može i pogača) kuvanog kukuruza pomešanog sa glinom. Opšta je ocena da količina nije bitna.
Uspeh u ribolovu je promenjiv, praćen velikom neizvesnošću. Neka zapažanja govore da su izgledi loši kada voda opada. Ako je promena vodostaja blaga (dva do tri centimetra dnevno), šanse su dobre. Prilikom ekstremnih promena vodostaja izgledi su veoma loši.
Karlovački vinogradi – to je lepa i poznata lokacija na vodotoku Dunava od 1.241. km + 400 m do 1.239. km. Levoj obali, koja je niska, nebranjena i pošumljena vrbom i topolom, može se prići samo pomoću plovila. Iako je plića, ona je ribolovno zanimljiva. Uz obalu je mnogo granja, panjeva i dobrih mesta za lov šarana i druge dunavske ribe, koja se i mresti na toj strani obale – u Koviljskom ritu.
Desna strana vodotoka je dublja. NJome ide i plovni put. Celom dužinom lokacije dubina vode, na srednjem vodostaju, kreće se pri obali 2 do 3–4 metra; na dvadesetak metara – 7 do 9 m, a na pojedinim mestima, u tzv. Brazdama, oko 15, pa i 20 i više metara.
Duž desne strane rečnog korita postoje dve izuzetne lokacije. Prva – takozvani Kamen – proteže se od kilometra 1.241. + 600 m do 1.240 + 600 m. Druga – zvana Šuma ili Prosjanice, nalazi se nizvodno nekoliko stotina metara i, orijentaciono, zahvata vodotok od 1240. do 1239. kilometra.
Kamen je deo obale ojačane nabačajem krupnog kamena, na koji se uz stranu korita nastavljaju lepo poslagane velike kamene ploče. Kada je vodostaj nizak, popločeni pojas obale podseća na široku grubu kaldrmu duž koje stare razgranate vrbe prave ugodnu hladovinu. Na toj lokaciji podjednako se lovi na plovak i dubinski: bela riba, šaran, štuka, ređe smuđ i som. Majstori plovkareći sa malo dužim štapom za jedno popodne ulove više kilograma bele ribe. Čuvarke im retko budu bez lepog oklagijaša.
Ispod vrba iznad kamene ploče postoji nekoliko mesta za podizanje kampa. Za njima je jagma i ribolovci ih opsedaju čim vodostaj padne na 400 cm.
Kneževi vinogradi su od Beograda udaljeni oko 70 km. Kolima se može doći skoro do vode. Kada se od Banstola prema Sremskim Karlovcima spusti do krivine od koje put postaje prav i u nivou železničke pruge, treba skrenuti desno i voziti napred do ciglane, železničke stanice ili do šume. Promašiti se ne može.
Čortanovci – popularna i poznata ribolovna lokacija, koja obuhvata vodotok Dunava u predelu sremskog sela Čortanovci od 1.237. do 1.234. kilometra. Desnu dolinsku stranu čine obronci Fruške gore, koji se spuštaju sve do rečnog korita. U centralnom delu lokacije nalazi se uski ocediti plato, na kome su zaljubljenici u Dunav i ribolov na njemu pre više decenija podigli vikend-naselje. Do vikend-naselja dolazi se kolima posle skretanja sa puta Beograd–Novi Sad prema selu Čortanovci i odvajanja ulevo na drugoj raskrsnici, na put kojim se nizbrdo spušta do reke. Leva obala je niska i nebranjena. Na njenoj strani nalazi se čuveni Koviljski rit, koji velike vode redovno plave.
U okviru lokacije postoji više vrlo privlačnih mesta za ribolov. Na levoj dubljoj strani vodotoka kojim prolazi plovni put – gde je obala niska, nebranjena i gusto pošumljena vrbom i topolom – to su: Burma, ulaz u Stari Dunav, glavnu vodu Rita – 1.236. kilometar; Prosjanica, uzvodno od Burme, oko 1238. km,i Prokopanice, nizvodno od Burme, oko 1.335. km. Burma je najpopularnije i do sada najproduktivnije mesto za lov krupnog soma. Na toj obali zanimljivo je i mesto puno granja na 1.234. kilometru, gde dubina vode na srednjem vodostaju iznosi od sedam do osam metara. Tu se sa obale i iz čamca lovi šaran, a smuđ malo nizvodno, prema mostu. Dobrim mestom za lov soma smatra se i leva obala ostrva na njegovoj gornjoj strani. Pristup tom mestu i lokacijama na levoj obali mogućan je samo plovnim sredstvom.
Najizglednija mesta poznata su pod nazivom: Kod ostrva i Panjevi. Za ribolovce koji vole loviti u panjevima i kršu, a koriste se čamcem, može biti zanimljiv i kratak deo između stare i nove plaže, gde je na petnaestak metara od obale dubina vode oko pet, a bliže plaži i do sedam metara.
Ova lokacija je od Beograda udaljena oko 65 km. Do nje se može doći i vozom do stanice Čortanovci–Dunav. Na oko kilometar i po od vode, u centru sela, nalaze se prodavnica hrane i pića, ambulanta, pošta i benzinska pumpa. U vikend-naselju postoje tri izvora pitke vode. Na raspolaganju su i dva restorana, a mogu se iznajmiti i čamac za pecanje, pa i vodič. Iako je tokom sezone tu kao u košnici, može se naći mesta za kamp. Telefon ribočuvara je 064/837-7092.
Mile Šušnjar
preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu
Datum kreiranja : 16/02/2009 @ 19:06
Poslednja izmena : 16/02/2009 @ 19:06
Sekcija : Tereni
Strana učitana 1617 puta
 Print preview
 Štampaj tekst
 Posalji ovaj clanak svom prijatelju
|
Mamci
Mamci
Člana: 2108
Član online: 0
Gosta online: 9
Ukupno poseta: 440390 
Na vrh