|
Bovansko jezero je veštačka akumulacija u klisuri reke Moravice između sela Bovan i Trubarevac i udaljeno je desetak kilometara od Sokobanje. Jezero je dugačko oko osam kilometara, široko je oko 900 metara, a oko brane je duboko i do 50 metara. Sokobanjska strana Bovanskog jezera je sređena, nasipan je pesak, a postavljeni su i drveni stolovi, klupe i suncobrani. I pored toga i dalje je daleko popularnija i posećenija aleksinačka strana jezera, nadomak sela Bovan, pošto je plaža otvorenija i nudi više zabavno-rekreativnog sadržaja. Na toj strani bolji je prilaz vodi, veći je parking prostor, u neposrednoj blizini ima nekoliko prodavnica, restorana i kafića, a na plaži postoji mogućnost iznajmljivanja pedalina i čamaca. Međutim, ima i dosta nedostataka. Posetioci se najčešće žale na nepostojanje javnih toaleta i česmi i sveprisutnu nehigijenu.
Vode u unutrašnjosti Srbije, naročito reke na krajnjem jugu, siromašne su ribama. Zato se mnogobrojni ribolovci, uglavnom “plovkaroši-skobaljaši”, okupljaju na obalama Južne Morave, Vlasine, Nišave, Toplice... dok ostali treniraju ribarsku “strogoću” na obližnjim akumulacijama, pre svega jezeru, Ćelije, Vlasinskom, Brestovačkom, Zavojskom i Bovanskom jezeru. Od svih jezera, Bovansko je u ovom trenutku najbogatije ribama i zato ga rado posećuju ribolovci iz skoro svih gradova ovog dela zemlje. Vikendom i praznikom, oko Plaže, Klizišta, Vijadukta, Kamenjara, starog (asfaltnog) puta, brane... mesta za pecanje morate da „rezervišete“ u ranim jutarnjim satima ili ostajete bez planiranog ribolovačkog zadovoljstva.
Zavisno od vremena, od godišnjeg doba, grupišu se i ribolovci niz obale ovog prelepog jezera, koje se nalazi dvadesetak kilometara od auto-puta Beograd-Niš, između Aleksinca i Sokobanje. Ovih dana, najveći broj pecaroša se okuplja oko mrestiliša, ispod sela Trubarevo, a kako odmiče proleće - sele se prema sredini jezera da bi sezonu, u kasnu jesen, zaokružili na kamenjarima oko brane, gde se pecaju - veliki primerci grgeča, smuđa i žutooke.
Od vremena formiranja, do najvećih promena u ovoj akumulaciji povećana je brojnost pojedinih autohtonih vrsta riba koje su živele u reci Moravici. Krajem prošlog veka, u vreme stvaranja jezera, najveća gustina registrovana je u populacijama klena i govedarca, dok su potočna mrena i dvoprugasta uklija (među južnosrbijanskim ribolovcima popularni - „šištavac“!) bile malo zastupljene. Kasnije, zahvaljujući učestalim poribljavanjima, "riblje carstvo" jezera se radikalno menja. Jedno od poslednjih istraživanja pokazuju - da je krajem devedesetih u jezeru dominirala babuška, dok su ostale vrste bile manje zastupljene i to: sunčanice, klenovi, bezribice, govedarci, potočne mrene, gavčice, šarani, tolstolobici, beovice, beli amuri, skobalji, klenići, štuke i somovi. Ovakvoj, ihtiološkoj "ličnoj karti" Bovna ni danas nije istekao rok važenja, samo što su se u međuvremenu mrene, klenovi i skobalji gotovo izgubili, a preovladao je smuđ koji je, maltena, iskorenio sunčanicu i ugrožava opstanak nekada najrasprostranjenijih vrsti – babuške i beovice.
Ali, u poslednje dve-tri godine jezero se daleko pročulo po ulovima deverike i, pre svega orijaških primeraka - soma. Naime, za poslednje tri-četiri godine iz vode jezera vađeni su somovi od preko pedeset kilograma. Po svemu sudeći som je u ovoj vodi našao idealne uslove za razvoj jer mu godi i režim vode, ali i bogat riblji svet kojim se hrani ova vodena ala. Peca se na snop glista, rovce i kedere, manje na veštačke mamace. Najbolje radi u drugoj polovini juna, odmah posle lovostoja i to između «Kamenjara» i Mrestilišta.
Poput soma, do dve godine i smuđ je dominirao. Međutim, minule (varaličarske) sezone retko ko se pohvalio većim ulovom ove ribe (sve je više mrežaroša koji ga beskurpulozno istrebljavaju!) i ako se u jezeru baškare ove grabljive ale od preko sedam kilograma. Rapidan rast populacije smuđa proteklih godina - promenio je i ovdašnje ribolovačke navike. Mnogi “plovkaroši” postali su poznati, iskusni varaličari. Smuđ se najviše “juri” veštačkim varalicama, a tek posle, po brojnosti, dolaze ribolovci koji upržnjavaju dubinske sisteme. Džigovanje, tvisterom i šedom, jesenas i zimus nije donelo neke velike ribolovačke rezultate, pa se najveći broj Nišlija, Aleksinčana i Sokobanjaca specijalizovao za lov tonućim (večernji ribolov) i zaranjajućim varalicama u srednjim slojevima - negde do četiri metra dubine. Pri tom, idealni (teorijski) su plivajući (ABU Kiler, Storm Babi Thunderstick, Rapala Jointed…) ili zaranjajući (Shad Rap, Deep Runner, Storm Thunderstick...), mada, lično i praktično, najviše uspeha imali smo sa ručno vajanim - domaćim MATO-voblerima od pet i sedam centimetara.
U proleće i kasnu jesen u trendu je dubinski metod sa klizećim olovom. Lak je za montažu. Osnovna struna se provlači kroz klizeće olovo iza kojeg se smešta graničnik, vrtilica i predvez sa namamčenim kederom (idealni bovanski kederi su: babuške, sunčanice i beovice) ili, još bolje, parčetom ribe - filetom.
Nekada je babuška, u vreme (prvog) mresta (kraj aprila i početak maja) masovno izlovljavana u plićacima oko sela Trubarevo, ali je niška ribolovna Zajednica na tom prostoru, u vreme mresta - zabranila ribolov. To je donekle spasilo babušku od totalnog izlova i učinilo popularnim njen lov, jer se može loviti tokom cele godine. Uspešno se peca hranilicom, mada je od prošle godine u modi – lov bolonjez štapom bez plovaka i to metalnim i plastičnim fider-hranilicama. Zavisno od sezone, u proleće, kada je blizu obale, vara se na plovak, a leti i u jesen efikasni su dubinski sistemi. Prosečni lovni primerci su kreću se od 0,5 do jednog kilograma. Babuška se lovi različitim domaćim i kupovnim smesama - hranom, a dve udice obično se u proleće mamče glistama, u leto - mesnim crvićima, žitom i pirinčem.
Pomenimo da se u kontinuitetu tokom većeg dela sezone lovi krupna beovica, mada je pre nekoliko godine bila ugrožena, zaražena gljivicama - saprolegnioma, zbog jačanja procenta nemetala u jezerskom talogu, mulju.
Jezero Bovan, i pored brzih promena u vrstama populacije riba koje dominiraju vodom i sve većom okupacijom vikendaša, bilo je i ostalo jedno od najposećenijih ribolovačkih mesta na jugu Srbije u kojem, da ponovimo, caruju somovske ale od preko 50 kilograma.
Datum kreiranja : 16/02/2009 @ 19:11
Poslednja izmena : 16/02/2009 @ 19:11
Sekcija : Tereni
Strana učitana 2833 puta
 Print preview
 Štampaj tekst
 Posalji ovaj clanak svom prijatelju
|
Mamci
Mamci
Člana: 2108
Član online: 0
Gosta online: 9
Ukupno poseta: 440392 
Na vrh