Pronaci ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu sarana. Pretrazite vodu u potrazi za mestima gde se saran baca i prevrce po vodi. Mehuri metana na povrsini vode odaju hranjenje ribe na dnu, sto moze biti i saran. Danju se saran sakriva blizu ostrva, sevara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krosnja drveta. Mamac bacen blizu tih mesta u toku dana cesto produkuje ugriz. U dubokim otkopima, kao sto su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomocu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.Sarana je najbolje pecati leti do 10 casova ujutro, popodne od 16 casova , a aktivan je i nocu . Za pocetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se moze uraditi plovkom i vecim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlacenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguce je oderediti dubinu vode u svakoj tacki.Sledeca stvar koju treba da odredimo jeste cime je prekriveno dno. Ovo radimo tako sto zabacimo olovo bez udice u vodu i drzeci stap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon.



U zavisnosti od tipa dna imacemo sledece ponasanje:· meki mulj potrebna je veca sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lako· tvrdo dno teg pri povlacenju trza, poskakujuci po dnu· trava otpor je veliki ponekad se zaglavljujeNajcesce mesto za lov se pronalazi posmatranjem povrsine vode. Tako se uocavaju karakteristicni klobuci koje saran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odreduje dubina i polozaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obicno pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba se uglavnom krece uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tacan polozaj stabla i pojedinih grana, sigurno cemo mnogo vise kaciti udicom i kidati najlon, a drmanjem stapa saran ce se rasplasiti.Lov sarana s jeseni i zimi je mnogo tezi, ali nije nemoguc. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponasanje sarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Saran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je.



Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.Saran se cele godine moze pecati dubinskom metodom, povrsinskim ribolovom ili pecanjem plovkom.Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snazan stap. Takode, stap mora biti zilav kako bi omogucio daleka zabacivanja zasta trebaju velika i teska olova. Ribu je neophodno sto pre izdici od dna i potopljenog debla. U suprotnom, saran ce se uplesti u granje, sto je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici (sa oznakom carp) su najcesci, a nemali broj ribolovaca jos uvek koristi i zastarele snazne stapove od bambusa. Idealan stap je duzine 3,6 m, bacacke mase70-150 ili 100-200 grama. Stapovi od karbona, odnosno mesavine karbona i kevlara, takode se mogu koristiti, i to duzine od 3 do 3,9 m, bacacke mase 80 do 100grama.Masinica moze da ima mogucnost potpunog oslobadanja najlona sa kapacitetom spulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teske vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opusten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Posto se ovde ne preporucuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znaci nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuce. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povecava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teze olovo. Saran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Standardni podvez je duzine 30 do 45 cm.Veliki broj specijalnih saranskih udica moze se kupiti u prodavnicama ribolovacke opreme. Udice moraju biti jake i ostre i sa kratkim vratom. Velicine su 1/0, 2/0 I 3/0.



Kad se lovi saran nikad ne treba stavljati dve udice zato sto se jedna udica uvek uplete u granje.Umesto postavljanja mamca na udicu, mozete koristiti i dlaku. Na ovaj nacin, umesto kacenja mamca na udicu, nanizite jedan ili veci broj mamaca na dlaku duzine do 5 cm, koju nakon toga privezete za vrat udice. Na drugi kraj dlake potrebno je postaviti granicnik kako mamac ne bi spao. Ova metod je izuzetno uspesan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i saran ga mnogo lakse uzima i rede ispusta iz usta kada ga ponese.Olovo kod ovog metoda mora biti tesko oko 100grama kako bi samo dalo kontru kada ribe uzme mamac. Dobro je koristiti klizece olovo ali i specijalnu montazu sa silikonskom cevcicom. Kod ove montaze koristi se silikonska cevcica kroz koju se provlaci najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuci ribu. Sa spoljne strane cevcice namesteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se moze privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguce drugacije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije lose da cevcica bude u obliku latinicnog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevcica ce pruzati jos manji otpor saranu kada uzme mamac.Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popustanja nema i vecina ribolovaca steze kocnicu masinice do kraja, jer ako saran krene svojim putem, vec je pod stablom. Preporucuju se izuzetno kvalitetne masinice sa velikim kapacitetom spulne, zbog cestog kidanja najlona.Za pravo pecanje sarana, potrebno je imati specijalne drzace za stapove podove. Ovi drzaci omogucuju da se vise stapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja.Saran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektricni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u nocnom ribolovu.Majmuni su u stvari prstenovi koji se kace na opusteni najlon izmedu masinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh stapa. U normalnom slucaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45° u odnosu na pravac protezanja stapa. Kada saran uzme mamac vrh se podize ukoliko saran odlazi od stapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se saran priblizava.



Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u vise faza. U prvoj je potrebno pronaci mesto na kome zelimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo vise dana u isto vreme istim mamcem. Na taj nacin navikavamo sarana na ukus. Kada dodemo na vodu, prvo sto treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija ili ekvivalentnu kolicinu druge hrane. (Ovo se odnosi samo na vode na kojima se retko lovi te mesto do tada nije prihranjivano. Ukoliko je mesto lovno, kolicinu hrane moramo smanjiti i do 90%) Cilj je sarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postizemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podsticu probavu, u primamu. Saran ce se zbog brzog varenja cesto vracati na hranjeno mesto, sto je preduslov za dobar ulov.U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati masinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vas mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite masinicu, najlon se nece moci izvlaciti i mamac ce u poluluku padati, po pravilu blize obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte visak najlona i smestite stap na pod. Namestite indikatore trzaja i cekajte.U slucaju trzaja, kontra treba biti odlucna, kako bi se udica zabila u usnu sarana. Po pravilu upecan saran bezi prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na spulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema nacina da ga odatle izvucete.Pecanje po povrsini je vrlo jednostavno i preporucuje se u letnjim mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se sarani suncaju na povrsini. Uzmite komad korice svezeg hleba i okacite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko zelite dalje da zabacite, postavite plovak da lezi na povrsini. Umesto korice, mozete koristiti puf-ije, hranu za pse ili macke, zito i kukuruz ali i plutajuce boilije. Plutajuci boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prasak za pecivo), kako bi boili bio supljikav ili se termicki obraduju.I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja.Dva najveca problema kod ovog nacina pecanja je kacenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se resava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem moze se resiti dodavanjem komadica balze uz mamac ili opterecivanjem najlona komadicem balze. Ukoliko se balza kaci na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguce staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otezala, ali treba paziti i na nosivost. Takode je moguce dodati i jedno klizece olovo pre balze, blize stapu, koje pri zabacaju stoji kod balze, pa pomaze da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drzi mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekucim vodama.
Tehnika povrsinskog ribolova je u sustini drugacija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steci njeno poverenje. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta povrsinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada saran dode na mesto i pocne da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na povrsinu vode. Tek kada procenite da se saran vise ne plasi, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromisljenim ili bucnim pokretom, ne bi oterao ribu.Nakon kontre, saran ce upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdrzati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov sarana, sa tim da ne treba koristiti udice vece od br. 6.Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije sarana koje se hrani sa dna.Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije.



Pre svega treba naci mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem mozete privuci i ohrabriti ribu da uzme mamac.U poslednje vreme, tehnoloski je moguce napraviti izuzetno jake, a dugacke stapove. Ovo omogucava da se dugim karbonskim stapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac saranu. Ovi specijalni stapovi imaju oznaku "carp and big fish".Pogresan izbor stapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao sto je neodgovarajuci podvez. Bitno je da uravnotezite velicinu udice i debljinu najlona. Recimo udica velicine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Vise nije tacno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv cak i za slepog sarana. Moderne multifilamenti su upravo malog precnika, ali velike izdrzljivosti. Preporucuju se strune debljine 0,18 do 0,20 mm.Saran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobada. Oblik saranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i siroke udice, malo zakrivljene, radi lakseg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke), materijal celik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski ostrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba moze do beskraja zamarati. Medutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljucivo celicne kovanice dolaze u obzir (Mustad, VMC, Gamakatsu, Owner, Partridge, Drennan - primedba V.S.). Najpre zbog mnogo vece snage, a potom sto su znatno deblje od karbonskih, pa teze proseku saranove usne. Preporucljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije stap, a vi je u kontri ne zakacite odmah, stavljajte vecu. Taj saran ima usta da u njih moze stati pesnica i mora se sto pre izdici od dna pa je potrebna debela udica velike snage.



Postoji jedna rasprava vezana za boju najlona za podveze. Naime, smatra se da je saran navikao na crnu boju najlona i naucio je da ga izbegava. Pri povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner cvor je najbolji. Obratite paznju da se blood cvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, doslo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga ostete. Ako je povrsina jako ljuspicasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecarosi koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godisnje, a podveze posle svake malo vece upecane ribe.Dva su nacina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje sarane je klasican klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, namestenim ispod olova kako bi mamac lezao na dnu. Ukoliko se peca krupniji saran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i saran ce ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo spustiti na vecu dubinu od dubine vode u kojoj pecamo. Predvez i dalje stoji ispod olova. Nakon zabacivanja, zategnemo blago najlon, sto ce dovesti do stvaranja padajuce putanje najlona, direktno od vrha stapa do olova. Plovak ce nesmetano kliznuti na potrebno mesto na najlonu. Ovako ce prostor iznad mamca i olova ostati cist i saran nece zazirati od najlona.Pecanje sarana musicarenjem za nekoga moze delovati neozbiljno, ali nije mali broj internet izvora koji potvrduje da je moguce zakaciti sarana ovim metodom, a kao glavni zagovornik ove metode pominje se Dave Whitlock. Ono sto je mnogo teze, jeste izvaditi sarana napolje. Mozda najveci problem predstavlja pronalazenje bistre vode u kojoj bi ova tehnika bila moguca. Za opis ove tehnike, koja je kod nas skoro nepoznata izvor je sajt www.ribarska.com.Imitacije koje se izraduju se mogu podeliti u tri grupe. Musice, tj. imitacije insekata ili bolje receno imitacije vodenih zivotinja gde spadaju nimfe majske musice, dragonfly i damselfly, a od zivotinja pijavice, crvi, gliste, puzevi i racici. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju cine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treca grupa bi bila sve ono sto covek baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba obratiti paznju da imitacija bude sto realnija. Izgleda da saran ne voli impresionizam. Sarana mozemo loviti musicarskim priborom na dva nacina i to na videno i na nevideno.Na videno je kad vidimo sarana u vodi. Tada se trudite da zabacite vasu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevideno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi saran mogao biti. U oba slucaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.Imitacije treba otezati. Ako nije dovoljno teska dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti vise manjih kuglica nego jednu veliku. Imitacija mora savrseno da oponasa kretanje pravog mamca. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. Pozeljno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naocare. Na jezeru mozemo dati malo zivosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Vazno je da imitacija bude na samom dnu.



Jos jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodete na vodu provucite imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj nacin cete otkloniti vas miris. Ponekad je dobro imitaciju umociti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u secer. Znamo da saran voli slatko.Loviti sarana musicarskim priborom mozete i nocu. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj nacin znate da je saran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Saran se nocu moze naci uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to moze oterati ribu. Povremeno bacite saku primame.Evo nekoliko recepata za izradu saranskih "musica". Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice bude okrenut na gore. Ovo ce donekle resiti problem cestih kacenja za podvodne elemente

.:: Corn fly by Tom Connor ::·

Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
· Komad najlona do 10 kg nosivosti
· Komad zute spuzve 6mmx12mmx6mm
· Olovna zica
· Crni osnovni konac

Dosta jednostavna musica, ali zato ubojita, pogotovo za nocno musicarenje. Komad zute spuzve oblikujete makazama da lici na zrno kukuruza. Na telo udice namotate osnovni konac kojim pricvrstite komad najlona. Lakirate sa sredstvom za ucvrscivanje glave. Zatim pricvrstite olovnu zicu i namotate oko tela. Ovo ce biti otezanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svezemo cvor i lakirate. Na najlon pomocu igle za sivenje navucemo spuzvicu i na udaljenosti od oko 1 cm ucvrstite super lepilom. Odrezite visak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Za vreme ribolova spuzvicu mozete umakati u extrakt anisa, vanile ili banane. Nemojte istu musicu umakati u razlicite arome. Musicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i cekajte na trzaj.

:: Bread & crust fly by Dave Whitlock ::·

Udica za suve musice velicine 8 do 12
· Beli i braon sunder
· Braon osnovni konac

Jos jednostavnija musica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Namotajte osnovni konac do luka udice i pricvrstite spuzvice tako da braon bude na vrhu. Braon spuzvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite konac do oka udice i pricvrstimo drugi kraj sundjera. Svezite cvor i odrezite viskove sundera na oba kraja. Musica je dobra za sve slojeve vode i povrsinu u zavisnosti gde se saran nalazi. Bolji rezultati se postizu prihranjivanjem sarana hlebom i potapanjem imitacije u mirisljave extrakte.:: Berry fly by Dave Whitlock ::Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drvecem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se saran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveca.Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja cvora i lakiranja, makazicama osisate dlaku u oblik ploda. Vazna napomena za lov sa ovom "musicom" je da se mora cuti ono "PLOP" kad ona udari o povrsinu vode, bas kao i pravi plod.Od musica koje imitiraju zivotinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback hare's ear, Crazy Charley muddler ,Dave's damsel nymph i druge.



Pri izboru arome za primamu i mamac, vazno je usaglasiti sa onim sto se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolicinama sa probarenim kukuruzom. Male kolicine hrane sluze samo zato da se sarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi cekala prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obicno se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.Jedna dobra primama ima sledeci sadrzaj:
250 g riblje hrane za sarane kupovne, 50 g soje, 125 g psenicnog griza, 15 g mleka u prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko zelite da koristite aromu, dodajte je u maloj kolicini.

Jos jedna uspesna primama jeste recimo:
250 g soje, 250 g psenicnog griza, 2 g betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.



Da bi se povecala masa kupljene, fabricke primame, u nju se moze dodati do 50% soje i psenicnog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.Saran se moze loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu (valjak), hlebnu ruzu, gnjecen hleb, kukuruz (stari i mladi), skoljku, recnog puza, rovca, ribicu, baren krompir, pa cak i na tvistera.Boili su lopte od meke smese koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. Postoji veliki broj vec pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene (Za preko 40 proverenih recepata za boilije pogledajte poglavlje mamaca u knjizi "Tajne ribolova" - primedba autora). U kucnoj radinosti umesto boilija moguce je koristiti i valjak koji se pravi na sledeci nacin: 2/3 kukuruznog i 1/3 psenicnog brasna zamesiti u hladnoj vodi (po zelji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smese se odmah prave nokle velicne oraha. Nokle se ubacuju u kipucu vodu i mesaju se varjacom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na povrsinu vade se i stavljaju pod tekucu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoci bar jedan metar. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, na dlaci i duze, a voda i bela riba tesko je skidaju.Skoljke i puzevi se pripremaju tako sto se ocisceni ostavljaju na jakom suncu da se isuse. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teze skida. Kuvanjem takode postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporucuje da se to radi napolju.Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem sto im se dodaju riblje meso, kosti i kozura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maciji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz dodatak lana ili koriandera.Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini je uslov da se ostave preko noci u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omeksali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili stavlja u vakuum vrece i ostavlja par dana da pocne da fermentira, kada pocinje da dobija blago alkoholnu aromu. Kace se o dlaku oko udice broj 6.Paste (nekuvani valjci - primedba V.S.) su izuzetna primama za sarana. Pripremaju se kao i semena, ali se nakon toga pasiraju. Odlicne paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i ostalih masnih semena.Kikiriki je odlicna primama za sarana. Ostavite ga preko noci da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentise. Slobodno ga koristite u vecim kolicinama, jer mu se kuvanjem drasticno smanjuje kalorijska vrednost.Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Sece se u obliku kupe i postavlja na udicu. Meso iz gulasa se moze koristiti kao mamac. Gulas treba da bude dominatnog ukusa na ono sto se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa cime se saran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca se na komadice mesa. Salama je fin mamac, ali i primama za sarana. Sece se u obliku kupa. Jetra je mamac prepun aminokiselinama. Sece se u kocke i kaci direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.Hrana za pse i macke se moze koristiti kao mamac. Kaci se direktno na udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaze kako bi omeksali. Obicno se koriste kao povrsinski mamac.



Riba, a posebno komadici pastrmke mogu se koristiti kao mamac za sarana, ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaci se direktno na udicu.Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od raznih zitarica, brasna soje i kukuruza dobijaju se mesanjem sa jajetom, boje se i aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.Sir se moze koristiti kao mamac, a pravilo je prosto sto smrdljiviji to bolji. Moze se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga mozete dodavati u boili.Mesni crvici su rado videna hrana sarana. Mana im je sto i druge ribe vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se sprecilo njihovo odlazenje od mesta primame. Od glista u obzir dolazi iskljucivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba.Kukuruz secerac je najcesci i najprovereniji mamac i primama za sarana. Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kace se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Konoplja se moze koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veze za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati.Komad hleba je ono cemu ni jedna riba ne moze odoleti. U tome je i najveci problem. Kako sacuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrasnjost hleba koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruza se pravi od svezeg hleba i to njegovog unutrasnjeg mekog dela. Otkine se jedno parcence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuce udica.Ikra riba moze se moze koristiti kao mamac za sarana. Kaci se direktno na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajasca, kao recimo jajasca pastrmke.Mancmelov se moze koristiti kao plivajuci mamac za sarana. Koristiti najmanji moguci mancmelov koji mozete nabaviti u radnji. Iako su vrlo socni, ostaju na udici dosta dugo.

Datum kreiranja : 20/01/2006 @ 19:58
Poslednja izmena : 24/09/2008 @ 14:19
Sekcija : Vrste riba
Strana učitana 8326 puta

 Print preview      Štampaj tekst      Posalji ovaj clanak svom prijatelju