LORIST - Međunarodni sajmovi lova, ribolova, sporta, hortikulture i ekologije biće održani do 11. oktobra, dok Sajam turizma, hrane i pića i opreme za ugostiteljstvo traje dan kraće. Prema rečima direktora tih sajmova Imelde Monarov-Čuljak, na predstojećim priredbama će učestvovati više od 300 izlagača iz zemlje i okruženja.
- Bez obzira na ekonomske uslove, uspeli smo da nađemo zajedničko rešenje i ostvarimo partnerski odnos sa izlagačima koji će se ove godine predstaviti u pet sajamskih hala na 15.000 kvadratnih metara - navela je Monarov-Čuljak.
Za posetioce će biti postavljeno klizalište, organizovana berza cveća i sitnih životinja, ali i prodajni štandovi, na kojima bi, kako izlagači najavljuju, cene trebalo da budu niže i do 60 odsto. Ispred Hale 8, na prostoru od 600 metara kvadratnih, postavljeno je klizalište na otvorenom. U periodu od 6. do 9. oktobra termini će biti od 13 do 14 i od 17 do 18 sati, dok će 10. i 11. oktobra klizači moći da uživaju od 12 do 13 i od 16 do 17 sati.
Oslanjajući se na prošlogodišnju Izložbu trofeja, koja je bila veoma posećena, i ove godine Novosadski sajam u saradnji sa Departmanom za turizam Prirodno-matematičkog fakulteta organizuje izložbu pod nazivom „Trofej-ponos lovišta“, koja će osim izložbenog imati i edukativni karakter. Bogate sadržaje u izlagačkom delu upotpuniće i program stručnih i poslovnih dešavanja u centru „Master“, koji će se baviti unapređenjem očuvanja prirodnih resursa šuma i lovišta, aktuelnim temama iz oblasti hortikulture, ekologije i zaštite životne sredine
Sajam turizma ove godine je u znaku novih segmenata Vinskog i Etno turizma. Sportski deo Lorista proteći će u znaku promocija sportskih i borilačkih veština na Festivalu sporta „Džim fest“, koji će biti organizovan u Hali 8.
Radno vreme sajma je od 10 do 19 sati, pojedinačne ulaznice koštaju 250 dinara, za đake, studente, penzionere i decu od sedam do 12 godina 190, a za organizovane posete 200 dinara.

Turistička ponuda grada na jednom mestu
Turistička organizacija grada na Sajamu turizma u Master hali prikazaće objedinjenu turističku ponudu Novog Sada. Na štandu Novog Sada zajednički učestvuju: Kongresni centar Master, SPC Vojvodina, Centar CePTOR Andrevlje, hoteli Leopold, Park, Novi Sad i Sajam, zatim turističke agencije , Muzeji grada i Vojvodine, Galerije Matice srpske, Pavla Beljanskog, KCNS, Udruženje turističkih vodiča Novog Sada, kao i brojne suvenirnice, salaši...

Preuzeto sa sajta www.24sata.rs

Zahvaljujući podršci ribolovačke radnje "Ribolovačka priča" iz Vranja nekomercijalni sajt ribolovackaprica.com funkcionisaće još godinu dana. Ovom prilikom se zahvaljujem na pomoći.

Vreme somova

Temperatura vazduha i vode sve je niža, naročito u toku noći u ranim jutarnjim satima. Vodostaji reka su mahom u stagnaciji ili manjem opadanju, dok je atmosferski pritisak u granicama normale. Dakle, uslovi za ribolov su idealni. Bistro!
Na Dunavu kod Apatina lovi se varaličarenjem štuka i smuđ i nešto slabije bucov, dok bela riba standardno dobro radi u plićaku uz obalu, na crvenu glistu ili crvića. I u Novom Sadu i okolini riba je lepo radila, naročito som. Peca se na durdubaka i rovca, na potezu između Žeželjevog mosta i Subića, gde je uz njega aktivan i sitan smuđ, kao i bucov koji se hvata na mušice i pilkere. Na keju i sa petrovaradinske strane radi bela riba, a na terenima prema Futogu peca se šaran na crnu glistu, valjak ili kuvani stari kukuruz.
Bucov se lovio i na DTD kanalima u okolini Sombora, dok se na Starom Bačkom kanalu lovi sitna babuška, štuka i bandar, a na Monoštorskom ritu deverika i babuška, a bilo je i ulova sitnije štuke na kedera i šarana. Na Tresetištu radi sitna babuška, a upeca se i poneki šaran ili cverglan na hlebnu ružu, dok je na kedera udarala štuka. Babuška lepo radi i na Mrtvoj Tisi kod Martonoša, a na ovim terenima lovi se i deverika i šaran na kukuruz. Za to vreme, ribolovci na Pavlovačkoj reci rano ujutro i predveče love krupnu bodorku, deveriku, babušku, crvenperku i linjaka na standardne mamce. I na DTD kanalimu, kod Čičova i Kupusine, love sitnu babušku na debelu glistu i kukuruz šećerac, a bilo je i ulova soma na zelenu glistu, snop glista lauferki ili durdubaka. I na Staroj Tisi se lovi babuška i šaran, dok su štuka i smuđ sve gladniji, pa su uzimali varalice i belog kedera. Za to vreme, na Dunavu kod Čortanovca, Krčedina, Slankamena, Surduka i Belegiša promenljivo radi bela riba, dok štuka i smuđ sve bolje jedu, naročito u ranim jutarnjim satima. Takođe se i na Arkanju i Koviljskom šlajzu lovila deverika, bodorka i krupna babuška, dok je sitna štuka sporadično lovljena na kedera.
I na Bosutu se lovila babuška, ali i bodorka i deverika, a bilo je i sitnijeg smuđa, kao i štuke koju su pecali na kederovanu babušku ili crvenperku. I na terenima uzvodno i nizvodno od mesta gde se Bosut uliva u Savu lovio se smuđ na kauglera ili parče.
U okolini Zrenjanina, na Tisi, lovi se solidno bela riba, a bilo je i ulova šarana, dok se na Tamišu, od Tomaševca pa sve do Pančeva, lovio bucov i štuka, gde je takođe solidno radila sva bela riba, a šaran se povremeno javljao uzimajući kukuruz s mirisom školjke. Alternativa za Tamiš može vam biti Sava na kojoj lepo jedu sitniji som i šaran, dok bucov dobro radi kao i smuđ, naročito na potezu od Šida do ušća Bosuta u Savu, ali i na terenima nedaleko od Beograda, kod Progara, Boljevca, Ostružnice.

Preuzeto sa sajta www.danas.rs Autor: Dragoš Bujaš

Na Akumulaciji kod Mićeva, love štuku na varalice i kedera. Slično je na Krivaji, Bajmočkoj i Pavlovačkoj reci, kao i na Zobnatičkoj akumulaciji i Tresetištu, gde se lovila krupna štuka. U Monoštorskom ritu love smuđa, baš kao i na DTD kanalu kod Sombora. I u Starom Bačkom kanalu love štuku na kedera, a na Velikom Bačkom kanalu i DTD kanalu kod Vrbasa pored štuke javljao se i smuđ. Ove ribe, ali i šarana i belu ribu love na Staroj Tisi kod Čuruga, dok na akumulaciji Bruje, Čalmanskim jezerima i Vranješu love šarana i ponekog amura. I na Dunavu u okolini Apatina i Sombora love štuku na kedera, a na standardne mamce peca se bodorka i deverika, dok je šaran povremeno uzimao kukuruznu noklu il kuvani stari kukuruz. Sitan smuđ se lovi na varalice i u Karlovačkim vinogradima, dok se u blizini Čortanovaca, Beške i Slankamena, na bele kedere ili peša, muvanjem iz čamca ili statičnim ribolovom s obale, love smuđevi, a štuka je aktivna na terenima kod Krčedina gde lepo radi i šaran. I u Slankamenu riba solidno radi, pa se sa regulacija lovila bela riba i poneki šaran, ali su najuporniji štukaroši uspevali na kedera da upecaju i lepe štuke, ali i sitnijeg smuđa. U okolini Novih Banovaca radila je sitnija štuka, a na koviljskom šlajzu i na Arkanju radi babuška i bodorka, a povremeno šaran i štuka. I beogradski smuđaroši od dorćolske marine do Pančevačkog mosta, na voblere i silikonske varalice pecaju smuđa, baš kao i na ribolovačkim terenima oko Višnjičke banje, Gročanske i Brestovačke ade. Nizvodno prema Smederevu, ali i kod Velikog Gradišta i Golupca love smuđa i belu ribu, a na kuvani kukuruz i valjak – šarana. Kod Kovina, na Crnoj bari, varaličari solidno prolaze u lovu štuke, kao i na Deliblatskom jezeru, dok se na Kovinskom Dunavcu lovila podjednako dobro štuka kao i smuđ, a lepo radi i bodorka. Šaran radi i na Dunavu kod Požarevca, dok se smuđ lovi kod Kostolca, Kličevca i Rama, gde se lovio na kuvani kukuruz i aromatizovani valjak.

Babuška i šaran solidno rade na šelovrencu i Jarkovačkom jezeru, na kukuruz šećerac. Slično je i na Kudroču dok se na Borkovcu pecaju smuđ i som, a babuške slabo jedu. Šaran se lovi i na Traktor bari i na Brzavi iznad Tomaševca. Krupna babuška i deverika rade i na Jegrički kod Zmajeva. Štuka se lovila i na Sibnici, kao i bela riba na standardne mamce. Na Peku lepo je radio skobalj na hleb, na Mlavi sitan skobalj i klen, a na Moravi skobalj, babuška i šaran. Na Tisi sve bolje radi šaran, dok se na Zapadnoj Moravi i Ibru love skobalj na crviće i hleb i klen na pileću džigericu. Skobalj na filament i veštačku travu, ali i na crva i veštački hleb, solidno radi i na Južnoj Moravi kod Leskovca, kao i na Drini kod Bajine Bašte, Zvornika i Loznice.

Na Savi, u blizini Beograda, love smuđa, podjednako dobro kod Ostružničkog mosta i oko novobeogradskih blokova gde se pored ove ribe lovio i bucov i sitna bela riba.

Preuzeto sa sajta www.danas.rs

Crna Trava - Ulje iz trafo-stanice u naselju „Ljota” na Vlasinskom jezeru iscurelo je u potok koji se uliva u Vlasinsko jezero, tvrde ekolozi iz ovog kraja. Osim ovog zagađenja, pored jezera niču i vikendice bez dozvole, neprečišćena kanalizacija se uliva direktno u vodu, a ugroežna su i jedina tri preostala ploveća ostrva od treseta, koje ribolovci buše, iako je ribolov zabranjen, a jezero je zaštićeno kao prirodno dobro.

- Već dve godine iz jednog trafoa kod vikend naselja „Ljota” curi piralen u potok koji se uliva u jezero. Piralen spada u teške kancerogene otrove. Niko nije intervenisao uprkos našim reakcijama - tvrdi Miroslav Krajinčanić, poznati vlasotinački ekolog i koordinator republičke Kancelarije za monitoring i zaštitu životne sredine.
U leskovačakoj „Elektrodistribuciji”, u čijoj se nadležnosti nalazi taj trafo, kažu da ulje ne sadrži piralen i da je Krajinčanić predimenzirao stvarno stanje.
- Ni u jednom transformatoru na području naše „Elektrodistribucije” se ne koristi ulje sa piralenom, a na pomenutom trafou nije došlo do curenja ulja, već su samo uočene mrlje na stubnom delu i tehnički nedostatak je otklonjen - navodi Nebojša Stanković, portparol „Elektrodistribucije”.
Miroslav Krajinčanić međutim ne odustaje od tvrdnje da se radi o piralenu
- Samo analiza ulja može dati tačan odgovor. U svakom slučaju, ni jedna kap ulja ne sme da se nađe u prirodi, po ekološkim principima i Zakonu o zaštiti životne sredine. Drago mi je što su u međuvremenu uklonili tehnički nedostatak, ali su u obavezi i da ukone zgađenu zemlju i tragove ulja do potoka - kaže Krajinčanić.
Vlasinsko jezero u dužini od 12 kilometara izgrađeno je na nadmorskoj visni od 1.250 metara šezdesetih godina za potrebe hidrocentrale Vrla, i u međuvremenu je postalo atrakcija, zbog čistog vazduha, lekovitih svojstava, ali i zbog jedinstvenih plovećih ostrva od treseta, koji su se taložio na tom području nekoliko miliona godina. Bilo ih je preko 30, ali su sistematska uništavanja preživela samo tri veća ostrva.
- Eksploatacijom tresetne zemlje „Simpo” i „Srbija šume” su uništile skoro 70 hektara plovećih ostrva, a ovo malo što je preostalo uništavaju turisti i prolaznici koji u džakovima odnose zemlju sa ostrva, ali i ribari. Oni pecaju nedozvoljenim motornim čamcima, kradu zemlju sa ostrva i buše rupe po njima kroz koje love ribu. Pri tom uništavaju i endemsku biljku rosulju i staništa kormorana - priča Krajinčanić. On kaže i da se kanalizacija iz vikend naselja direktno uliva u jezero.
- Vlasnici vikendica i hotela imaju septičke jame koje čiste, ali se na više mesta pored obale oseća jak smrad, što navodi na zaključak da se te septičke jame prelivaju i da površinskim i podvodnim putem cure i jezero - objašnjava Krajinčanić.
Pravo na gazdovanje Vlasinskim jezerom dobila je opština Surdulica 2006. godine. Dragan Micić, direktor Direkcije za izgradnju i puteve ove opštine kaže je u toku izrada urbanističkog plana za priobalje jezera, koji će tu siromašnu opštinu koštati do 15 miliona dinara.
- Veliki broj vikendica neće moći da se legalizuje jer je, bukvalno, svako zidao gde je hteo - kaže Micić i dodaje da će problem otpadnih voda biti rešen, jer je Evropska agencija za rekonstrukciju voljna da finansira gradnju kanalizacione mreže.
- Područje Vlasine biće rezervoar vode za piće juga Srbije, od Aleksinca do Preševa. Nećemo dozvoliti dalje ugrožavanje tog blaga - obećava Micić.

Preuzeto sa sajta:http:www/blic.rs